Strah

Plašim se kad pomislim da će doći poslednja nedelja našeg drugovanja. Znam, biće proleće i sunca žar, i s bolom ostavićemo na dar jedno drugom slatka dugovanja. Znam, cvetaće rumeno dani poslednje nedelje našeg drugovanja. Mirno ćemo se pozdraviti; a nikada nećemo ozdraviti od čudesnog tugovanja: Što tih dana da ugledamo ticu srebrnih krila i šumu u suncu celu; sto tada baš da nam oči sretnu onu krunicu cventu radosnu i belu, belu.