Paukovo delo

Slušam ptičije reči koračajući kroz šumu uskom kozjom putanjom sve strmijom i tanjom, kad paukova mreža put mi najednom prepreči. Sred mreže raskoračen pauk gazdinski stao kao seljak na njivi koju je uzorao. Mogla sam pokretom ruku zderati to pletivo, svu paukovu muku smrsiti u klupče sivo, ali mi beše žao. Udarih šumom levo kroz duboku čestu svežu: ko zna šta je pauk snivô dokle je pleo mrežu; i on je možda srce u tanane niti preo, u mrežu ga stvorio svega. Obazrem se još jednom iza granja na njega, i vidim kako i on za mnom se obazreo.