Jare i vuci

Igrala se koza s belim jaretom, svojim detetom. – Jarence, jarence, burence, burence, baš si debelo! Da ne dođu samo vuci u selo. A u blizini, iza bunara, čučala strašna dva vuka stara, pa se zakleše: – Glave nam stare, ukrašćemo joj belo jare. To čuli lovci negde iz mraka, pa pripucali iz pušaka. A vuci od straha, deco draga, pobegli u noć bez glasa i traga.