Buđenje proleća

Srne silaze niz planinu strmu smrznutome izvoru na hodočašće. Pod jasenjem u srebrnom ćivotu našle su ga, na oči mu je zima stavila srebrne novčiće od leda, odenula ga u svetačku srmu i sveće užegla svud po oltarima. Stajale su srne okolo groba i ćutale u strahopoštovanju, ali odnekud preko snežnih humki bezbožnik južnjak dojuri u kasu i razbi obesno dva novčića bela i šumu zapahnu miris prolećnog dima, a zemlja zamirisa na žile i sasu.