Pesnik
Autor: Danilo Kiš
On piše mastilom svoje sopstvene krvi,
dok vetar raznosi njegove reči u prah,
i uvek je poslednji i uvek je prvi,
kad u mraku oseti iskonski strah.
Njegov je dom svaka hladna staza,
i svaka zvezda što na nebu sja,
dok prolazi kroz predele poraza,
tražeći svetlost na samome dnu dna.
I niko ne čuje njegov tihi glas,
dok peva o smrti i večnom miru,
i traži u umetnosti jedini spas,
u ovom hladnom i ludom svemiru.
Primetili ste grešku u tekstu?