Jevropi

Tebi da pevam — tebi, tiranko! A duh mi mori otrov i gnev; Uvreda tvojih žaoci jetki Potpaljuju mi plemenit spev. Milionima narodi pište, Milion grudi prosipa krv — Milionima pale kućište, Milion ljudi gmiže kô crv. I milioni dolaze smerno Jevropi Gordoj na holi sud: „Ne može više, raja ne može Snositi jaram, mučiti trud! „Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod. Presudi, silna da l’ život može U takvom igu nesrećni rod?. . . Izginućemo! . . . „Pa izginite!“ Podsmeha tvoga Gordi je zbor. „I ginućemo, ginuti slavno — Il’ mačem preseć Gordijev čvor! Izginućemo — ali slobodni, Jer Srbin neće da bude rob! Tamo daleko, na svetom groblju, Potražićemo život il’ grob!“