Devojka na studencu

Kad sam sinoć ovde bila I vodice zahitila, Dođe momče, Crna oka, Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!“ Ove reči — slatke strele — Minuše mi grudi bele, — Skočih mlada, njemu stigoh, Digoh krčag, ruku digo, Ruka drkta…  krčag dole… Ode na dve — na tri pole. Još od njega leže crepi, Ali gde je onaj lepi? Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô!