Pohvala bilju

Došle su iz jednog sažetog dana nepoznate i poznate Snebivljive u našoj upotrebi mnogobrojne biljke Čine vidljivom liniju kojom se graniči izmišljeno i stvarno Svuda gde ima minerala i vazduha vode i mašte Biljke koje nam probadaju telo zračnim kopljima mirisa Koje nas zaustavljaju otrovom i produžuju belančevinom Skupljaju nas po svetu i hrane našu iznemoglost Iz zemlje zaključane pred našim moćima Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz Crne brave za koju nema drugog ključa osim bilja O vrlo smele i inventivne biljke Sve što pronađu nesebično pokažu Stoje između nas i praznine kao najlepša ograda Biljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh II Iznalaze puteve između krajnosti: između minerala u kome nikada nije noć, gde sunce ne zalazi, gde je simetrija stalna i našega srca One rastu van jave pa nam se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim Pomešaju dan i noć i začnu slatke plodove Pripremaju ljubav III Tu sve počinje ako u njima zaista ima prilagođene svetlosti (Tamo gde ne posreduju između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta Otvara vetar i ulazi u prazno ne kucajući Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju mora (Konfuzne ptice ne shvatajući prostor) Njena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše je beskraja iako je delo dva sveta Iako eksploatiše jednu supstancu nimalo konkretnu u dubinama dana Biljke! Izmišljam im imena da žive sa mnom poklanjam im vrt Približavam ih svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme