Pesma s najviše kule

O mladosti, dokonosti Što za ropstvo samo zna, Zbog previše tananosti Uništih svoj život ja. Ah! nek stigne onaj čas Što zanosom prožme nas! Rekao sam sebi: mani I nevidljiv budi ti, Obećanja se okani Svake više radosti. Nek ne spreči tebi ništa Slavni uzmak sa bojišta. Toliko sam strpljiv bio Da me hvata zaborav. Strah mi se na nebo skrio, A bol mi je nešto Sav. I bolesna žed se stvori Da mi mrakom žile mori. I livada tako šalje, Prepuštena zaboravu, Sve bujnije i sve dalje Miris, korov, cvetnu travu, Dok prljavi oblak muha Divlje zuji iz vazduha. Udovištva, ah! tolika Tako jadne duše te Kojoj je sve blago slika Naše Gospe Marije! Zar do Bogomajke svete Da molitve naše lete? O mladosti, dokonosti Što za ropstvo samo zna, Zbog previše tananosti Uništih svoj život ja! Ah! nek stigne onaj čas Što zanosom prožme nas!