Sivooki kralj

Ja te veličam bolu duboki! Juče je umro kralj sivooki. Rujno i sparno bilo je veče. Muž moj se vrati i mirno reče: „Eto, pogibe u lovu. . . Znaš li? Kraj starog hrasta kralja su našli. Za tako mlada pogrebna zvona. . . Kraljica. .. Seda osvanu ona.“ Uzev s kamina lulu malenu, na rad svoj noćni on tiho krenu. Ćerkici svojoj spavati ne dam, očiju sivih da se nagledam. Topole šušte blizu, u noći: „Kralj sivooki neće ti doći.“ (Prevod: Danilo Kiš) II prevod Slava tebi, bole preduboki! Kralj je juče umo sivooki. Jesensko i rujno beše veče – Vrativši se, moj muž mirno reče: „Doneše iz lova njega, znaš li, Telo su mu uz stari dub našli. Mlad je bio. Tuge kraljičine! Osta seda iza noćne tmine.“ Svoju lulu sa kamina skide I na noćni posao otide. Probudiću ćerčicu kraj mene Da očice sive gledam njene. Iza okna topola se njiše: „Tvog kralja na zemlji nema više. . .“ (Prevod: Stevan Raičković) III prevod Slava tebje, bolu preduboki, Juče umro kralj je sivooki. Veče beše jesenje, nemirno, Moj muž, došav rekao je mirno: Iz lova ga doneše u selo. U starom mu dubu našli telo. Za kraljevnom žal. Bol je opsada. Samo za noć postala je seda. Uzev lulu sa kamina, tmurno Na noćni rad pošao je žurno. Devojčicu istog trena prenem I gledam u sive oči njene. Telo u starogo duba našli. Žalь korolevu. Takoй molodoй!.. Za nočь odnu ona stala sedoй». «Net na zemle tvoego korolя…» 11 dekabrя 1910. Carskoe Selo