Danilo vasojević

Njegošev alter ego Knjaz Danilo A davno je bilo Pa mene dopalo Zvučnijeg, braćo, nema Nositi ga na plećima životna je trema Da Njegoša ne obrukaš Da pretke kroz ovo ime poređaš Da ti gusle ime u srce smeste Da ga u svaki guslarski stih vile donesu i nameste Nema, ljudi, zvučnijeg A uz ovo prezime uklopljenijeg Njim se putem mora dostojanstveno ići Naredio Aleksandar Nevski, predao ti pregršt mačeva Opominje plava ruska Neva Plašt po Nevskom šiven, A sa neba poklon i na meni kao saliven A svevišnji me naoruža stihovima Sablju mi dade u vidu reči Rečima i sabljom mi dokaza da sam mu najpreči A rodi me na Zlataru Danila je rodio u raju Kolevku mi smestio u njegovom oltaru Rekama me poslao i pratio Planinama Gordio Pesmama me svetu poklonio Da njima kao mačem sečem Da ne plačem Da uvek polećem Da me poreklo smatra prolećem Krst na leđima je težak i preci na njemu su Nasmejani i poređani A put i misije blagosloveni od Boga Dozvoljeni i osveštani