Nadvišeni recital

Tajno moja, zašto noćas ćutiš? A kapela pod prozorom čeka, evo, zacvileće, što već slutiš. Vernost uvek prati laž poneka, lira u glavi premise mrvi. Izdaješ se onom koja nisi, osorno, jako, uz mnogo krvi. Recital opet uzdah nadvisi, i kako bi moglo drugačije? I treni mi se čine dugima. Voleo sam kako Petrarka je, ćuteći o tebi pred drugima.