O legendi, o bajci, o tajni…

Beše neki Svepobediv Hrist. Iz pustinja, iz misli slučajnih, On, utisnut, nosi vihor čist. Mi smo, s mukom, vekovima hteli Gvožđem srce da kalimo kleto, I, umorni, uvek smo se sreli Sa nejasnom tajnom Oca Svetog. I pred njime klečeći u patnji, Zamiremo pred skrivenim rubom. Jer ne može Reč Zlatnu da shvati Ljudska duša u železu grubom. Prevod: Miodrag Sibinović Prsten života , BIGZ, 1975.