Nepovratno si otišla u polja

Na veki nek je sveto Ime Tvoje. Opet su zalaska crvena koplja Pruzila k meni oštrice svoje. Samo Tvoje od zlata svirale Tog Crnog dana usnama ću taći. Ako su molitve u nepovrat pale, Da skrhan zaspim u polje ću zaći. Ti ćeš proći u zlatnoj porfiri- No ja oči otvoriti neću. U svetu sna daj mi da se smirim, Da ljubim put obasjan i sreću … O, iščupaj dušu punu more! Sa svetima upokoji mene. Ti što rukom svojom bez promene Nepomično držiš kopno i more.