Gavrilo Princip

S bedema naših se vija tirana pogani steg, I smrti trube se hore; Svrh nas je nebo mračno i hladno kao sneg – Mi bele nemamo zore. Naši su Dani Konop i stub, Magle I vrani, I zveri zub. Pa dokle ćemo sramno snositi jaram Crni Nemi i pusti kô panj, Gledati gde nam rodno ognjište hulja skvrni I ruglo baca na nj? Jesmo li Stoka? Jesmo li crv? Gde je sev Oko? Gde plam i krv? S burama osvete svete nek sveti bukne boj I žuti lipsaju hrti! Sa pesmom carski i Gordo uprimo pogled svoj U oči studene smrti! Nek pun Lepote Sine kô maj S naše Golgote Vaskrsni sjaj!