Detaljna biografija: Vladimir Visocki

Vladimir Semjonovič Visocki (1938–1980) bio je legendarni ruski pozorišni i filmski glumac, pesnik i kantautor, čiji je hrapavi glas i beskompromisni stih obeležio sovjetsku kulturu šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Rođen je u Moskvi. Diplomirao je glumu na Školi-studiju MHAT-a i postao vodeći glumac u čuvenom pozorištu Taganka u Moskvi, gde je ostvario kultnu ulogu Hamleta koja je ušla u istoriju ruskog teatra.

Glas naroda u zoni zabrane

Visocki je bio fenomen kakav sovjetska kultura do tada nije videla. Iako njegove pesme skoro nikada nisu zvanično objavljivane u državnim medijima niti na pločama, njegove stihove je znao ceo Sovjetski Savez. Ljudi su na magnetofonskim trakama tajno snimali i širili njegove koncerte (tzv. *magnitizdat*). Svojim grubim, strastvenim glasom uz pratnju sedmožičane ruske gitare, Visocki je pevao o životu u gulazima, ratu, sudbini običnih radnika, sportu i svakodnevnim apsurdima. Njegova treća supruga bila je slavna francuska glumica Marina Vladi, što mu je omogućilo da putuje na zapad, ali je uvek izabrao da se vrati u domovinu.

Književno stvaralaštvo i stil

Visocki je napisao preko 600 pesama i poezije izuzetne književne snage. Njegov stil je dramatičan, pun ironije, metafora i neposrednog uličnog govora. Pevao je sa takvom snagom i iskrenošću da su mnogi verovali da je sam bio rudar, vojnik ili zatvorenik. Njegova poema Lov na vukove postala je metafora za život slobodnog umetnika koga progone vlasti. Preminuo je u jeku Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine od srčanog udara. Njegova sahrana okupila je stotine hiljada Moskovljana koji su preplavili ulice oko pozorišta Taganka.

Značaj i nasleđe

Danas se Visocki smatra jednim od najvećih ruskih umetnika 20. veka, glasom istine i slobode koji je pobedio cenzuru bez ikakve podrške države. Podignuti su mu spomenici širom Rusije, njegovo ime nosi asteroid, a njegove pesme se i dalje pevaju kao vrhunski izraz ruske duše i otpora svakom ugnjetavanju.