Detaljna biografija: Varlam Šalamov

Varlam Tihonovič Šalamov (1907-1982) bio je ruski pisac, pesnik i novinar, najpoznatiji po svom monumentalnom delu "Priče sa Kolime", koje predstavlja jedno od najpotresnijih i najznačajnijih svedočanstava o užasima sovjetskog sistema Gulaga. Rođen u Vologdi u porodici pravoslavnog sveštenika, Šalamov je od rane mladosti pokazivao interesovanje za književnost i društvena pitanja. Zbog podrške trockističkoj opoziciji i antistaljinističkih stavova, prvi put je uhapšen 1929. godine i poslat na tri godine u logor na severnom Uralu. Njegovo pravo stradanje, međutim, počinje 1937. godine, kada je ponovo uhapšen u vreme Velike čistke i osuđen na pet godina robije na Kolimi, u najsurovijem delu Sibira. Kazna mu je više puta produžavana zbog "antisovjetske agitacije" – između ostalog, optužen je jer je nazvao Ivana Bunjina velikim ruskim piscem. Ukupno je proveo više od sedamnaest godina u neopisivim uslovima rada u rudnicima zlata i uglja, gladovanju i ekstremnoj hladnoći. Iskustvo Kolime duboko je obeležilo Šalamova i postalo centralna tema njegovog stvaralaštva. Njegove "Priče sa Kolime", pisane od 1954. do 1973. godine, nisu samo dokumentarna hronika, već literarno remek-delo kratke forme. Šalamovljev stil je suv, precizan, lišen svakog patosa i sentimentalnosti; on beleži ekstremna stanja ljudskog bića u uslovima gde prestaju sva moralna pravila i gde se borba svodi na goli biološki opstanak. Njegova proza je svedena do koske, a rečenice udaraju snagom fizičkog bola. Za razliku od Solženjicina, koji je verovao da patnja može duhovno pročistiti čoveka, Šalamov je kategorički tvrdio da logor ne pruža nikakvo pozitivno iskustvo, već samo razara i ponižava čoveka. Njegovo delo je decenijama bilo zabranjeno u Sovjetskom Savezu i kružilo je isključivo u samizdatu, a prvi put je u celosti objavljeno tek na Zapadu. Šalamov je takođe bio izvanredan pesnik, čija je poezija često predstavljala kontrast njegovoj surovoj prozi, fokusirajući se na prirodu, sećanja i fragmente lepote. Poslednje godine života proveo je u Moskvi, ozbiljno narušenog zdravlja, slep i gluv, zaboravljen od mnogih. Umro je u psihijatrijskoj bolnici, u uslovima koji su tragično podsećali na zatvorske. Njegovo nasleđe, međutim, živi i danas; "Priče sa Kolime" se smatraju jednim od najvažnijih dela dvadesetog veka, vrhunskim primerom književnosti svedočenja i dubokim istraživanjem granica ljudske izdržljivosti i zla. Zanimljivo je da je asteroid 3408 Šalamov, otkriven 1977. godine, nazvan po njemu u čast njegovog neuništivog duha.