Detaljna biografija: Rajko Petrov Nogo
Rajko Petrov Nogo (1945–2022) bio je istaknuti srpski pesnik, esejista i književni kritičar, čiji je glas ostavio dubok trag u savremenoj srpskoj književnosti. Rođen je u Zagonima kod Trebinja, na tromeđi Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, a rani gubitak roditelja i odrastanje u domovima za siročad obeležili su njegov celokupni opus teškim, tragičnim tonom i neprestanim traženjem korena. Studirao je književnost u Sarajevu, a od osamdesetih godina prošlog veka živeo je i radio u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Nogova poezija je mračna, zagasita, duboko ukorenjena u tradiciju i nacionalni mit, ali izražena modernim, reskim jezikom. Njegove zbirke, poput "Zimomora", "Bezakonje", "Lazareva subota" i "Nedremano oko", donose stihove koji osciliraju između lične drame odrastanja u sirotištu i kolektivne, istorijske nesreće srpskog naroda na Balkanu. Njegov izraz obiluje crkvenoslovenskom i arhaičnom leksikom, koju on majstorski kombinuje sa surovim i ogoljenim rečima savremenog doba. On je pesnik bola, gubitka i opstanka; njegovi stihovi zvuče kao zadušne molitve, tužbalice i prkosne himne istovremeno. Česti motivi u njegovoj poeziji su Hercegovina, sneg, zima, krv, manastiri i groblja.
Rajko Petrov Nogo bio je i briljantan esejista i kritičar. Njegove studije o srpskim pesnicima, posebno antologija "Zlatna jabuka i devet paunica", predstavljaju nezaobilazno štivo za razumevanje narodne poezije. Bio je jedan od najoštrijih polemičara i javnih intelektualaca, uvek čvrsto braneći svoje nacionalne i kulturne stavove, posebno tokom raspada Jugoslavije i ratova devedesetih, zbog čega je često bio na meti kritika neistomišljenika. Međutim, malo ko je mogao da mu ospori literarni dar. Nogo je pesnik tragičnog osećanja sveta, koji je svoju intimnu nesreću siročeta uspeo da sublimira i uzdigne do metafore za stradanje i nepokornost čitavog jednog naroda. Dobitnik je najvažnijih srpskih književnih nagrada, a njegove pesme čitaju se kao svedočanstvo o vremenima kada su istorijske oluje lomila ljudske sudbine, ostavljajući iza sebe samo jezik kao jedini spas.