Detaljna biografija: Osip Mandeljštam
Osip Mandeljštam (1891–1938) smatra se jednim od najvećih, najtragičnijih i najznačajnijih ruskih pesnika dvadesetog veka. Njegovo ime stoji kao večni simbol neshvaćenog umetničkog genija čija ga je nekompromisna predanost istini i umetnosti koštala slobode i samog života. Rođen je u Varšavi u porodici jevrejskog trgovca kožom, a odrastao je u Sankt Peterburgu, gradu koji će postati njegova duhovna domovina. U mladosti je dobio izvanredno obrazovanje, mnogo je putovao po zapadnoj Evropi, pohađao Univerzitet u Hajdelbergu i usavršavao francusku i italijansku poeziju, naročito kulturni kod stare Grčke, Rima i Dantea. Zajedno sa pesnicima poput Ane Ahmatove i Nikolaja Gumiljova, Mandeljštam postaje jedan od osnivača i ključnih aktera "Akmeizma", književnog pravca koji je usledio kao reakcija na maglovitost ruskog simbolizma, zagovarajući jasnoću, arhitektonsku preciznost slika i čvrstinu poetske reči.
Njegova prva zbirka pesama, proročki nazvana "Kamen" (1913), donela mu je brzo priznanje; pesme iz te zbirke obeležene su izvanrednim poznavanjem svetske arhitekture, istorije i muzike. Za razliku od svojih savremenika, Mandeljštam nije dočekao Oktobarsku revoluciju sa oduševljenjem niti je pokušao da joj prilagodi svoj stil poezije. Njegova vizija umetnosti smatrala je pesnika čuvarem svetske civilizacije, a svaki pokušaj politizacije ili podređivanja poezije dnevnopolitičkim diktatima sovjetskog režima smatrao je svetogrđem. Druga značajna zbirka, "Tristia" (1922), predstavlja vrhunac njegove liričnosti, izražavajući osećaj melanholije za vremenima klasične lepote, ali i dubok osećaj nadolazeće apokalipse.
Mandeljštamov sukob sa sovjetskim režimom i samim Josifom Staljinom ušao je u legendu kao čin neviđene lične i umetničke hrabrosti. Godine 1933. napisao je takozvani "Staljinov epigram", kratku, ali razornu pesmu u kojoj je Staljina opisao kao okrutnog i surovog "kremaljskog gorštaka" koji se naslađuje smaknućima. Pesmu nikada nije zapisao, već ju je samo pročitao uskom krugu prijatelja; neko ga je, naravno, prijavio vlastima. Uskoro je uhapšen od strane tajne policije (NKVD). Rečeno mu je da je lično Staljin za njega naredio: "Izolovati ga, ali sačuvati". To je bio početak njegovog izgnanstva, prvo na Ural, a kasnije u Voronjež, gde je živeo u teškoj bedi, stalnom strahu, ali gde je ispisao čuvene "Voronješke sveske" – neke od najblistavijih i najtragičnijih pesama na ruskom jeziku.
Zahvaljujući ogromnoj hrabrosti njegove supruge Nadežde Mandeljštam (koja je svoje sećanje kasnije objavila u epohalnoj knjizi memoara, pokazavši kako je godinama učila njegove stihove napamet da bi ih sačuvala od KGB-a jer su rukopisi bili oduzimani), njegov opus preživeo je teror. Osip je ponovo uhapšen tokom Velike čistke 1938. godine. Osuđen je na pet godina teškog rada u logorima na Dalekom istoku. Potpuno narušenog zdravlja, fizički i psihički slomljen glađu, smrzavanjem i paranojom, umro je na tranzitnoj stanici u Vladivostoku zime 1938. Njegovo telo je, sa hiljadama drugih logoraša, bačeno u neobeleženu masovnu grobnicu. I pored pokušaja da se njegovo ime izbriše iz istorije, Osip Mandeljštam se danas smatra neprevaziđenim genijem čija je poezija trijumfovala nad svojim dželatima.