Detaljna biografija: Džordž Gordon Bajron

Džordž Gordon Bajron (George Gordon Byron, 6th Baron Byron), poznatiji kao Lord Bajron, rođen 22. januara 1788. godine u Londonu, a preminuo 19. aprila 1824. godine u Misolongiju, u Grčkoj, bio je engleski pesnik i vodeća ličnost engleskog romantizma. Njegov život, ispunjen skandalima, avanturama i buntovništvom, učinio ga je jednom od najslavnijih ličnosti Evrope svog vremena, a stvorio je i koncept tzv. "bajronskog junaka" – melanholičnog, mračnog, prkosnog lutalice, opterećenog tajnom iz prošlosti, koji prezire društvene konvencije. Bajron je rođen sa deformitetom stopala (klupsko stopalo), zbog čega je celog života osećao veliku nelagodu i što ga je podstaklo da se intenzivno bavi sportom kako bi kompenzovao ovaj nedostatak. Titulu i bogatstvo nasledio je u desetoj godini, nakon smrti maminog ujaka, postavši šesti baron Bajron od Ročdejla. Njegov književni uspeh došao je munjevito nakon objavljivanja prvih spevova "Hodočašće Čajlda Harolda" (Childe Harold's Pilgrimage, 1812), putopisa u stihu koji je oduševio publiku. Kako je sam izjavio: "Probudio sam se jednog jutra i otkrio da sam slavan". Međutim, njegova slava bila je praćena i osudom zbog njegovog nekonvencionalnog privatnog života, uključujući glasine o incestuoznoj vezi sa polusestrom Augustom Li i propali brak sa Anabelom Milbank. Zbog oštrih osuda engleskog društva, Bajron je zauvek napustio domovinu 1816. godine. Bajronov stil odlikuje se strasnom retorikom, oštrim tonom, satiričnim posmatranjem sveta i proslavljanjem individualne slobode. Dok su njegova ranija dela obeležena romantičarskom melanholijom, njegova kasnija dela, posebno njegov nezavršeni ep "Don Žuan" (Don Juan), predstavljaju briljantnu satiru usmerenu protiv licemerja modernog društva, punu cinizma, duhovitosti i digresija. U izgnanstvu, Bajron je živeo u Švajcarskoj (gde je družio sa Persijem Šelijem i Meri Šeli) i Italiji, gde je nastavio da piše i uživa u slobodnom životu. Kao istinski romantičar koji je verovao u borbu za slobodu, Bajron je 1823. godine otišao u Grčku kako bi se pridružio grčkom ratu za nezavisnost od Osmanskog carstva. Tamo nije uspeo da učestvuje u borbama jer se razboleo i preminuo od groznice, zbog čega u Grčkoj i danas važi za nacionalnog heroja. Zanimljivo je da je, uprkos svojoj reputaciji razvratnika, Bajron bio čovek dubokih emocija i političkih ubeđenja, a njegov uticaj na evropsku književnost, muziku i umetnost (od Puškina do Berlioza) bio je apsolutno monumentalan, definišući duh čitave jedne epohe.