Detaljna biografija: Đura Jakšić
Georgije Đura Jakšić (1832–1878) bio je najveći lirski pesnik srpskog romantizma, slikar, dramski pisac i autentični buntovnik. Rođen je u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici. Studirao je slikarstvo u Temišvaru, Pešti, Bečkereku (Zrenjaninu), Minhenu i Beču. Tokom revolucije 1848. godine, kao šesnaestogodišnjak, prijavio se kao dobrovoljac i učestvovao u borbama. Radio je kao učitelj u siromašnim selima po Srbiji (Podgorac, Sumrakovac, Sabanta) i kao profesor crtanja, često bivajući otpuštan i premeštan zbog svog prkosnog karaktera i sukoba sa vlastima.
Život boema i večitog buntovnika
Đura Jakšić je živeo životom istinskog romantičarskog heroja – strastveno, prkosno i u stalnoj oskudici. Njegovo utočište bila je beogradska Skadarlija, posebno kafana Tri šešira, gde je provodio večeri sa piscima, glumcima i zanatlijama, recitujući stihove i slikajući za čašu vina da bi prehranio svoju brojnu porodicu. Đurina velika i neostvarena ljubav bila je Mila Popović, ćerka krčmara iz Kikinde, kojoj je posvetio svoju čuvenu sliku i pesmu Mila. Đura je bolovao od tuberkuloze i umro u Beogradu 1878. godine. Njegova sahrana bila je izraz dubokog poštovanja naroda prema pesniku koji je pevao o slobodi.
Književno stvaralaštvo i stil
Đura je pisao rodoljubivu, socijalnu i duboko intimnu liriku. Njegov stil odlikuje se strastvenim tonovima, gromoglasnim metaforama i iskrenim patosom. Njegova pesma Otadžbina (sa stihovima *"I ovaj kamen zemlje Srbije..."*) smatra se najmoćnijom patriotskom pesmom na našem jeziku. Ciklus pesama Na Liparu donosi potresan i nežan razgovor sa pticama o samoći i gubitku porodice. Đura je napisao i istorijske drame u stihu Jelisaveta, kneginja crnogorska i Otadžbina, kao i preko četrdeset pripovedaka.
Značaj i nasleđe
Đura Jakšić je postao simbol umetničkog prkosa i rodoljublja. Njegova dvostruka umetnička priroda (slikarska i pesnička) stvorila je bogat opus koji čini vrhunac srpske kulture 19. veka. Njegova rodna kuća u Srpskoj Crnji je danas memorijalni muzej, a u njegovu čast se svake godine organizuje manifestacija "Liparske večeri", gde se dodeljuje nagrada za najbolju knjigu poezije. Đura ostaje večni pesnik srpskog prkosa.