Detaljna biografija: Riblja Čorba

Osnovne informacije

Riblja čorba je jedna od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih rok grupa, koja je osnovana u Beogradu 1978. godine.

Početak

Bora Đorđević je pre razlaza sa grupom Rani mraz i Đorđem Balaševićem 1978. nekoliko godina proveo u Suncokretima, svom prvom velikom bendu, u kome je još bila i Bilja Krstić. Na pustom beogradskom doku odlučio je da oformi novi bend sa tvrđim zvukom. Povezuje se sa prijateljima iz grupe SOS (Miša Aleksić, Rajko Kojić i Miroslav Milatović Vicko) i osniva Riblju čorbu. Grupa je zvanično nastala u restoranu Šumatovac 15. avgusta u 15 časova 1978. godine. Prvobitno je trebalo da se zove Bora i ratnici, a onda su se odlučili za Riblja čorba. Bio je to beogradski sleng za menstruaciju. Prvi koncert Riblja čorba je održala u vojvođanskom mestu Elemir 8. septembra 1978. Godine, posle čega su usledile i svirke u Subotici i Sarajevu, gde su stekli novu publiku. 22. decembra objavljuju prvi singl sa pesmama "Lutka sa naslovne strane" i "On i njegov BMW", koji je odmah postigao veliku popularnost.

1979-1984

Posle objavljivanja singla, Bora Đođević zaključuje da mu je potrebna još jedna gitara da učvrsti zvuk i time ga definitivno odvoji od poređenja sa Bijelim dugmetom. Tada je Rajko u grupu doveo 19-godišnjeg gitaristu, Momčila Bajagića Bajagu, kojeg je poznavao iz grupe Glogov kolac. Prvi koncert u novoj postavi održali su 7. januara 1979. godine u Jarkovcu. U Domu omladine održali su 28. februara prvi beogradski koncert. Početkom marta su otišli da odsviraju dvadesetak koncerata po Makedoniji. Turneja je bila veliki uspeh, ali je u finansijskom pogledu bila neuspeh. Na koncertu u Dalovu, Miša je morao da ide u toalet a kako je to bilo na koncertu otisao je iza bine u mrki mrak,upao je u rupu i slomio nogu, pa ga je na koncertima po Sandžaku menjao Miroslav Cvetković (kasnije u Bajagi i instruktorima).

19. marta 1979, posle nekoliko svirki na kojim su promovisali pesme koje će se kasnije naći na debi albumu, objavljuju i drugi singl sa pesmama "Rokenrol za kućni savet" i "Valentino iz restorana". Pesmu "Valentino iz restorana" je komponovao Rajko na tekst Marine Tucaković. Pesmu su izveli i na Večeri slobodnih formi Festivala zabavne muzike u Opatiji. 1. septembra održana je i promocija debi albumi na Tašmajdanu. Želeći da napravi dobru zabavu za posetioce, Bora je koncert reklamirao parolom: "Riblja čorba neće da vam otima lovu - ulaz dva soma", što je u to vreme bila jako popularna cena. Kao predgrupa nastupile su grupe Bulevar u kome je tada pevao Dejan Cukić, a gitaru svirao Nele Stamatović i Formula 4 iz Sarajeva. Iznenađujuće je bilo da je publika znala sve pesme napamet, iako je album izašao tek deset dana posle koncerta.

1979, Bora i Rajko su otišli na služenje vojnog roka. Grupa nije odmah uzela predah, pošto su 28. novembra 1979. godine svirali na maratonskom koncertu u Sarajevu. Nastupali su bez Bore, Rajko je svirao u uniformi, a Miša je, budući da nije znao sve tekstove, inicijativu prepuštao publici.

Debi album "Kost u grlu", snimljen je 1979. godine.

1984-1989

U toku leta dolazi do "raspada" benda kada miljenik medija Bajaga i Rajko bivaju izbačeni iz grupe. Naime, grupi je ponuđena svirka u Grčkoj gde je nuđen velik novac. Bora je preko Miše kontaktirao Rajka i Bajagu koji su na dogovorenom odmoru. Rajko, koji je već bio "optužen" da je loše svirao tokom turneje, odbija i Bora odlučuje da mu da otkaz. Bajaga je otprilike odreagovao "ako ide onaj koji me je doveo, idem i ja". Bora je sve "rešio" solomonskim proglasom u "Ekspres Politici" gde je izjavio da Bajaga i Rajko više nisu članovi Riblje čorbe.

U grupu kao zamene dolaze gitaristi Vidoja Bodinović Džindžer (bivši član Opusa i Rok mašine) i Zoran Dašić. Vicko se vratio iz vojske, dok je Vlajko Golubović prešao u Bajagu i instruktore. Dašić je zbog porodičnih obaveza napustio grupu posle nekoliko proba. Kasnije je osnovao svoju grupu Legende, za koje je Bora napisao tekstove za sedam pesma i komponovao muziku za dve pesme na njihovom albumu "Dođi druže do Srbije uže". Umesto Dasića član grupe je postao Nikola Čuturilo, koji je proleće 1984. proveo u Električnom orgazmu. Nove članove Bora je uigravao na gotovo anonimnim nastupima. Tako su na poslednjoj večeri Beogradskog leta u Domu omladine 20. septembra nastupili pod imenom "Debeli Bogoljub i ljuti tezgaroši". Uoči svirke su samo prijatelji grupe znali da se iza tog imena krije Riblja čorba. Tokom čitave jeseni grupa je svirala po manjim salama učvršćujući veze između novih članova i starosedelaca.

U ovom periodu došlo je do saradnje Gorana Bregovića i Đorđevića koji su tada bili rivali. Na ploči "Bijelo dugme" Bora je napisao polovinu teksta i pevao je sa Goranom i Tifom u pesmi "Pedikulis Pubis". Saradnja Bijelog dugmeta i Bore je pomogla poljuljanom statusu Riblje čorbe. Tokom zime i Riblja čorba se povukla u studio i snimila novi album "Istina", 1985. godine. Album su snimali Ratko Ostojić i Goran Vejvoda, dok je producent opet bio Džon Mekoj.

1989-1996

Kada su svi prognozirali prestanak rada grupe zbog personalnih promena, Riblja čorba sa novim članom snima album "Koza nostra" koji je producirao Saša Habić, a kao gosti pojavili Džoni Štulić i grupa Azra, Gorica Popović, Bilja Krstić, Snežana Jandrlić, dok je klavijature svirao Saša Lokner iz Bajage i instruktora. Album je doneo pesme "Al Kapone”, “Gde si u ovom glupom hotelu”, “Tito je vaš” i “Crna Gora, Bar” (obrada pesme Memphis, Tennesy) Čaka Berija.

Posle početka građanskog rata u Jugoslaviji, Bora Đorđević je postao aktivni pristalica srpskih vojnika u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Tokom ratnih godina, Riblja čorba je svirala u inostranstvu i objavljivala albumi koje nisu ostavljale dublji trag.

Album "Labudova pesma" prvobitno je bio zamišljen kao oproštajni, ali su odlučili da rade i dalje. Album je snimana krajem 1991. godine u Beču i sem pesme "Kad sam bio mlad" (obrada "When I Was Young)" Erika Bardona nijedna druga se nije zadržala u medijima, a sa albumi su izbačene tri predviđene pesme Olivera Mandića.

Ni sa sledećom pločom "Zbogom, Srbijo" Riblja čorba nije postigla veći uspeh. Uz obrade "Zelena trava doma mog" iz repertoara Toma Džonsa, "Danas nema mleka" grupe Hermans Hermits i "Tamna je noć" Marka Bernsa iz istoimene pozorišne predstave, većina ostalih pesama nije postigla zapažen uspeh. Jedinu novinu u grupi predstavljao je klavijaturista i koproducent te albumi, Vlada Barjaktarević (bivši član Van Goga). U solo vodama Vicko se opet ogledao 1996. godine kada je u okviru grupe Indijanci za ITMM objavio CD sa pornogrfski orijentisanim pesmama.

Leta 1996. godine kada je Riblja čorba svirala u Republici Srpskoj na mitinzima Srpske demokratske stranke, sa njima nije nastupio Zoran Ilić i tada je objavljeno da više nije član grupe. Na disku "Ostalo je ćutanje" koji je Čorba tada objavila, našla se "Ljubomorko", obrada pesme "Jelaous Guy" Džona Lenona i pesma "Gnjilane", obrada pesme švajcarskog muzičara Pola Hofera.

1996-2024: Novi milenijum, studijski uspesi i veliki gubici

Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, Riblja čorba se vraća na vrhunac popularnosti. Albumom "Nojeva barka" (1999) vraćaju se u fokus publike sa hitovima poput "Gastarbajterske pesme". Ubrzo slede albumi "Pišanje uz vetar" (2001) sa kultnom baladom "Ljubav ovde više ne stanuje" i energični "Ovde" (2003) koji donosi pesme poput "Poslednja pesma o tebi".

Tokom 2005. i 2006. godine bend izdaje seriju od tri EP-ja, koji su kasnije objedinjeni na albumu "Trilogija" (2007). Bend nastavlja redovne i izuzetno posećene nastupe širom regiona i dijaspore. Godine 2009. objavljuju album "Minut sa njom", a tri godine kasnije album "Uzbuna!" (2012) koji je producirao proslavljeni Džon Mekoj. Poslednji studijski album snimljen za života Bore Đorđevića, "Da tebe nije", objavljen je 2019. godine.

Nakon 2020. godine grupa prolazi kroz najteži period. Krajem 2020. godine od posledica virusa korona preminuo je basista Miša Aleksić, osnivač i organizacioni motor benda. Odlazak vernog basiste ostavio je veliku prazninu.

Odlazak Bore Đorđevića i kraj benda

Legendarni frontmen, pesnik i duša benda, Borisav Bora Đorđević, preminuo je 4. septembra 2024. godine u Ljubljani nakon teške bolesti. Njegovom smrću završena je era jednog od najvećih rok sastava na Balkanu. Nakon Borine smrti, preostali članovi benda doneli su odluku da grupa Riblja čorba prestane sa radom, najavljujući objavljivanje poslednjeg, oproštajnog albuma "Ljubav i smrt" koji je Bora pripremio pre smrti. Tokom 46 godina postojanja, bend je ostavio neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije.